VRATINA U TANJURU

Tak da vam pravo kažem- dota mi je ove zajebancije s blogom pa sam odlučio otvorit myspace- www.myspace.com/zahrvatskubezmina.

Pa ko voli, nek izvoli.

Evo vam jedan slideshow jer mi se ne da niš pisat.

The Rolling Stones

Evo da vam se malo javim. Kao prvo želim reći da je ovo jedna od onih subota di ti je fakat jebeno dosadno. Vjerujem da i vi znate za taj osjećaj. U četvrtak nabavim kartu za mochvaru i potršim 50 kn da na kraju ne bi imao s kim ić. Oni koji su danas mislili kupit kartu su se stavrno rano sjetili. Pa daj mi objasni kak ti misliš na dan koncerta ić kupovat karte. I to mislim na sve. Još mi jedan frend kaže da njegov frend ima "veze" na močvari i da može uć ako idu još dvojica. Samo sanjaj. Taj ti je onda puno obećao. Al nema veze, u zadnje sam se vrijeme navikao na takve subote. Jučer je barem bilo bolje. Bio je rock koncert u klasičnoj. Bilo mi je žao potrošit 20 kn na to. Mogao sam si umjesto tog kupit dve pive u kkz-u. Al valjda znate kad sviraju klasičari, to nikad ne ispadne dobro, pogotovo kad su neki prvašići počeli svirat nirvanu. Kaj je najbolje... ja sam bio dva metra od zvučnika i skoro mi je pukao bubnjić. Stalno sam morao začepit uši sa super čepićima (u ovom slučaju su to bile ruke jer drugo nisam imao) kad je Mara počela pjevat užasno visoko. Sto put je bilo bolje s frendovima. Stalno smo se zajebavali. Bilo sve ok dok nismo izašli i kad je počela padat kiša... Malo mi je predugačak post. Do čitanja.

U ovo zadnje vrijeme nisam uspio pisat zato kaj sam za vrijeme praznika bio u Novom. U toj pripizdini nemaš niš, pa ni kompjutor tak da...
U Novom je bilo dosadno da nemre bit dosadnije, osim kaj su tam bili super frendovi i izmislili smo freestyle stolni tenis koji uključuje penjanje na stol i donosi ti 250 bodova. Al kaj to vama sad znači. Svaki dan sam igrao tenis. Na kraju je bio još neki šugavi turnir na kojem sam, po običaju, bio zadnji. But I don't give a damn about it. Uvijek dobro prođu oni koji nemaju pojma o tenisu(Niko) i tvrde da su bolji od mene. Ma rekoh odjebi. Nisi bolji. Ja sam bolji. A kak je kod vas? Mogu si mislit da je onima koji su bili u Zagrebu bilo bolje neg meni. Još kad se sjetim škole sutra ujutro... dođe mi da se ubijem. Ne bi ni spominjao školu da ne pišem matematiku. Baš se ta matiša morala nasrat usred ničeg, al jebiga, to je život. To bi bilo sve za danas. Bok i čujemo se, vidimo se, čitamo se... kaj god.

Probudim se u 1, odem na internet i saznam ovo: da će 29.4. u močvari biti 7 godina močvare. Nastupit će: TBF, svadbas, bambi molesters, the babies,... nikad nisam čuo ni za jednog osim za tbf i svadbas. Cijena je 50 kn u pretprodaji. Osim toga je danas (da, ima još) u 22 h guns 'n' roses tribute party, također na močvari. To bi trebalo bit zanimljivije (bit će još neke rock slušaonice: rolling stones, skid row, billy idol, w.a.s.p., motley croe, iron maiden, zz top,...). cijena prije ponoći je 15kn, a poslije 20kn. Ali, to nije sve... 23. i 24.5 nastupaju let 3 (naravno u močvari). Ne znam kolko je upad, al nije sigurno tak skup. Onda, ak možete dođite, zabavite se, napijte se, i zabrijite već s nekom curom ak dosad niste. Dođite, nećete požalit... Do čitanja. I zapamtite ovo (imaju samo ovu gay boju):

MySpace Layouts

Nakon ovog bespotrebno dugog posta od jučer ću danas pisati ja. Pa, zapravo da vam kažem, nemam o čemu puno pisat. Jedino o ovom: jučer se vraćam s francuskog, stojim u tramvaju i ulaze jedan ćelavi lik i jedna žena sa ogromnim sisama. Dobro, niš čudno, ali onda... Tam se kao prave da se vole i žena tom liku nekaj prigovori i... nisam mogao vjerovat kad sam to vidio... lik joj hračne u facu, ona njega ošamari i još mu i ona hračne u facu al ne tak jako kao što je lik njoj. A to je bilo onak... iz zajebancije i na kraju se opet smiju. Svi ljudi u tramvaju gledaju i pitaju se... wtf? Siđu oni na stanici, presretni (ne znam zakaj), lik ju dira po cjelom tijelu, dira joj kosu... ponašaju se kao teenageri koji su se "sretno" zaljubili , a baba ima oko 55 god. Sad se mogu sto posto kladit kad ovo pročitate da mi niš nećete vjerovat. Ali jebiga, tak je bilo. Danas u školi nije bilo niš posebno. Samo kaj sutra, zadnji dan, zadnji sat pišemo hrvatski. Još mi je i to falilo. Ima jedna druga stvar. U zadnjih par dana stalno viđam izgubljene stvari. Pa malo vidiš kišobrani lete po zraku, malo se po podu valja izgubljena šlapa od neke bebe, vidim dva-tri šešira stavljena na stupove... kaj je ovo? Svijet izgubljenih stvari? Ha dobro, možda je. Ima jedna druga stvar. U zadnjih par dana stalno viđam izgubljene stvari. Pa malo vidiš kišobr... čekaj malo, pa ja pišem opet isto. Joj, koja sam ja budala. Aj ok, znao sam da pišem ovo po drugi put... sam da neš napišem. Pa dobro, to bi bilo to za danas... Vidimo se i do čitanja. (a joj, opet mi je post malo duži. Valjda se Mia ne bu ljutila)



DEEP PURPLE

Mick Jagger i Keith Richard su se upoznali u šestoj godini života u lokalnoj Maypole Country Primary School. No staze su im se ponovno spojile tek 1960. kada su se sreli u jednom vlaku za London. Imali su i zajedničkog prijatelja, gitarista Dicka Taylora. Jagger koji je studirao na London School of Economics, otkrio je rhythm and blues utjecajem Taylora, a zajedno su s Bobom Beckwithom i Allenom Etheringom radili pod imenom Little Boy Blue & The Blue Boys. U međuvremenu je još jedan mladi buntovnik iz tog razdoblja, Brian Jones pokušavao pronaći posao na siromašnoj glazbenoj sceni svog rodnog grada Cheltenhama. U potrazi za srodnim glazbenicima objavio je oglas u magazinu "Jazz News" što je rezultiralo suradnju s pjevačem Andyem Whenom, klaviristom Ianom Stewartom i gitaristom Geoffom Bradfordom. U dvorani Ealing Blues Club, koja je bila namjenjena za novu, uzbudljivu glazbu, su se po prvi put okupili Jagger, Richard, Taylor i Jones i izmjenili iskustva. Već su se počeli pojavljivati obrisi novog sastava. Jagger je i dalje nastupao s grupom Blues Inc., a početkom 1962. već je bio njen stalni pjevač. Kad ga nisu trebali, Jagger je surađivao s Jonesom, Richardom i ostalima. Grupa je počela koristiti ime The Rolling Stones, po jednoj pjesmi Muddyja Watersa. U lipnju 1962. je došao prvi pravi proboj. Jagger je iskoristio izostanak Blues Ina. iz Marquee Cluba za prvi londonski nastup Stonesa. Najprije reklamirani kao "Brian Jones and Mick Jagger The Rolling Stones", počeli su privlačiti vlastitu publiku. Bubnjar Tony Chapman proglašen je neprihvatljivim te su nekoliko mjeseci nagovarali Charlieya Wattsa da im se pridruži. On je odlučio razmisliti prije nego im se pridruži. U međuvremenu, audicije su im osigurale novog basistu, Billy Wymana. Watts se odlučio i zamjenio Chapmana. Stewart se polagano udaljavao od ostatka grupe koju su sad činili Jagger, Richard, Jones, Watts i Wyman.

MICK JAGGER
Dvjesto vrsta žena, one s kojima se živi, i ostale, sve ostale. Nikad nisam bio tip vjernog muškarca. Ja sam glazbenik, a to znači čovjek bez korjena. Moj je ritam dosta rada, a potom dosta zabave..."
Mick Jagger, jedan od velike peorica Roling Stonesa unatoč lijepoj, sposobnoj i neovisnoj supruzi kakva je Jerry Hall, oduvjek je bio veliki zavodnik. Od početka nastupa Stonesa, Mick je s lakoćom osvajao žene. Među prvima je bila Chrissie Shrimpton, sestra poznate manekenke Jean Shrimpton. U životu tog para tjekom tri godine izmjenjivale su se suze, pokušaji samoubojstva i pomirbe. Sve do trenutka kad je Mick odlučio prekinuti s njom zato što je upoznao Marianne Faithfull. Istodobno se svidjela Jaggeru i Keithu Richardsu. Mick se s Marianne prvi put pojavio u javnosti u listopadu 1966. Kad ga je napustila, Mick se spetljao s devetnaestogodišnjom manekenkom i poslje filmskom glumicom Patty D'Arbanville. Jagger je 1970. napustio Marianne. U rujnu 1970. upoznao je Biancu. Nakon noći koju su priveli zajedno postali su nerazdvojni. Kako bi se mogao vjenčati s njom, Mick je prešao na katoličanstvo. Najveći dio osmogodišnjeg braka živjeli su odvojeno. Onog dana kad su mu priopćili da mu se rodila kći Karis, čija je majka bila Marsha Hunt, između Micka i Biance izbila je svađa. Mick je najprije rekao kako neće priznati očinstvo, ali je to ipak učinio. Njihovi su se bračni odnosi pogoršali, pa ni rođenje kćeri Jade nije pomoglo da se njihov brak učvrsti. U studenom 1977. kad je Mick upoznao manekenku Jerry Hall, Bianca je iz Londona odletjela u New York, a u ožujku 1978. zatražila razvod. Iako je Jagger bio zaljubljenu Jerry te za nju napisao pjesmu "Miss you", ipak su ga uzbuđivale i druge žene. Jerry je popustila dok su boravili u njegovoj vili na Karipskom otoku Mustiqueu, ali je zatražila da se vjenčaju. Vjenčanje u studenom 1990. na Baliju po budističkom obredu bio je njegov posljednji ustupak kako bi imao mir. No, Jerry je na kraju shvatila da se on nikada neće promjeniti.

KEITH RICHARDS
Njegova životna priča je vrlo burna i bogata. Dugogodišnja veza s Anitom Pallenberg koja mu je 1969. rodila sina Marlona, a potom Taru, koji je živio samo nekoliko tjedana, zatim ovisnost o kokainu, LSD-u i hašišu, mnoga uhićenja i zatorske kazne zbog nezakonitog posjeoivanja droge i prometnih prekršaja obilježili su život karizmatičnog člana Stonesa. Keithovi troškovi, uglavnom za drogu, porasli su od 170.000 dolara u 1975. na 350.000 u 1977. Na kraju se mora podvrgnuti lječenju od ovisnosti u Švicarskoj. Keith je proživio lude 60-ete i 70-ete promjenivši bezbroj djevojaka koje su se motale oko slavne grupe.

CHARLIE WATTS
On je već bio oženjen s Sirley kad se priključio Stonesima, i to je ostalo sve do danas. Sve te godine nije se, kad god je mogao, priključivao ostalima u narkomanskim seansama i raskalašenm životu, ostavši u povučenom braku, iako je uvjek bio izvrstan i pouzdan profesionalac. Shirley j postavši suprugom člana najslavijeg rock sastava, Charleyu ostala čvrst oslonac, stvorivši mu kutak mira nakon napornih turneja. Imaju kćer Serafinu kojoj je danas 30 godina.

RONNIE WOOD
O njemu niš nisam nažalost našao, al samo da znate da je on gitarist Rolling Stonesa i je jednom bio na koncertu s Rodom Stewartom i tam je svirao gitaru.

nakon nekog vremena ja se opet javljam. Kao prvo bih htio reći da je Nikoli (Corneru)iščašeno bilo rame dok mu ga opet nisu naštelali. Sad je cjeli u gipsu, od jednog kraja do drugog. Pa valjda bude što prije ozdravio jer ga čeka još..... LATINSKI. buahaha... Sad ja. Kod mene niš novo osim - par kulja. Zajebavam se, nemam. Ali malo mi je falilo. Danas sam trebao pisat matišu al nisam. Ne znam zakaj. Još bolje da nisam. Sad će još malo praznici pa razmišljam... kaj ću radit do ponedeljka (osim kaj ću ić van i morat trenirat svaki prokleti dan dok ne ostanem bez snage i završim jednom nogom u grobu). čovječe, više ne znam kaj ću pisat. Moj je život tak dosadan. Stalno se isti ljudi vrte oko mene, pričaju mi nekaj, ja ih malo slušam pa malo ne... Ma zajebavam se, svi ste mi vi ljudi super odlični. E sad stvarno ne znam kaj ću više pisat. Idem sad malo slušat deep purple i onda na trening. Doviđenja, auf Wiedersehen, good-bye,a rivederci, au revoir do sljedećeg posta...

I naravno, kao što svi kažu, bolje je staro ime bloga. I ja se s tim slažem jer mi je ovo ime počelo ić na živce. O.K. dobili ste...VRATINA U TANJURU IS BACK... 4EVER.

O.K. dan u školi? To ne poznajem. Osim danas. Dobio sam 3 iz latinskog kaj nije ni loše ni dobro. Nadao sam se nekoj četvorki, al kaj je tu je. Isto je i s hrvatskim samo kaj sam za hrvatski mislio da ću dobiti dva tak da je ovo super. Zato se takvi dani zovu O.K. dani a ne super, odlični ili kaj ja znam kak još. Neki su mi u razredu rekli da vratim staro ime bloga. Možda i vratim ak se većini bude sviđalo, al za sad je i ovo dobro. Sad žurim na njemački a vi slobodno čitajte ovo i mislite o tome kako je ovaj blog LOŠ... ili možda čak BEZIDEAN ili nekaj drugo dok ću ja sve shvatit kao kompliment. I da, za sve one koji znaju o čem pričam, razbit ćemo onog glupog šminkera.

Kao što vidite ime bloga se promijenilo u ...AND THE HERO WILL DIE...AGAIN?, jer... mislim... VRATINA U TANJURU??... WTF?? Bila je to glupa ideja. Morao sam nekaj novo izmislit. Ni ovo ime nije nekaj "special", al je bolje od starog imena.

Punk nije mrtav, ali je... koma? Nije koma, dobar je punk... na neki način

Kao što sam naslov kaže, meni je dosadno. Uz to imam još pun kurac za učit. Ja inače ne volim nedjelje, pa ni ovu. Osim kaj igraju Dinamo-Osijek nema ničeg zanimljivog. A da, Ljubičić još igra finale protiv Federera. Sad ne znam za vas, ali pretpostavljam da je i vama nedjelja dosasdna. Subota je zabavnija. Puno zabavnija. U subotu se uvijek neko napije pa počne rigoleta ili ima neki dobar končertić u mochvari ili bude nekaj drugo. Jučer je bilo drugačije. Morao sam čekat jednog frenda pred MAMBOM da zbari neku glupu trebu. Bio sam okružen onim glupim šminkićima koji curama govore uvjek jedno te isto. Nakon nekog vremena me jedna šminkić-cura pitala za poruku. Dao sam joj mob i tak sam upoznao još jednu šminkić-curu (nakon dugo, dugo vremena). Više mi se nije dalo čekat frenda pa sam mu javio da idem. Nisam znao di ću pa sam ošo doma. Jebeš takve subote kad se nemožeš zabavit. Još je bilo najbolje kad sam skužio da su frendovi za 1. april naručili dve jumbo pizze na moju adresu. Kad sam došo doma starci su popizdili. Danas smo onda to pojeli za ručak. Meni se pizza gadi pa sam pojeo samo jedan komad. Moj stari je skoro puko kolko je pojeo za ručak... odoh ja sad. Aj bok

Profesori znaju sve. Ali zašto?
Učenici moraju učiti da bi znali sve. Ali zašto?
Zašto, zašto?
Toliko pitanja, a tako malo odgovora.
Moja mama je starija od mog tate. Ali zašto?
Ja sam stariji od moje sestre. Ali zašto?
Ja sam samo jedan među njima koji postavlja to vječno pitanje:
Zašto?
Sve je relativno, kao što Einstein kaže.
Dirneš vruću ženu i sat vremena prođe kao sekunda.
Dirneš vrući štednjak i sekunda prođe kao jedan sat.
Da, sve je relativno.
Ali zašto?
Jer ON to želi?
Jer mi to želimo?
Ili zato jer je to jednostavno tako.
Ali zašto?
Zašto je sve tako kako je?

Nemojte me krivo shvatit, al ova je slika stvarno pedofilska.

Ovo je moj prvi posting uopće ikada. Kao što su sigurno neki već pročitali, zovem se Vlatko. Neki obožavaju moje ime, neki ga mrze, a meni je OK. Na ovom blogu će pisati sve i svašta. Od mog svakodnevnog života do neke vrste filozofiranja, makar mi se stranica bloga zove nemafilozofije.blog.hr što može biti istina i može se dogoditi da uopće ne filozofiram. Ali, nikad se ne zna...